Душан Васе Пејин, родио се 03.06.1925. године у Сивцу, а 14.02.2010. године Свети Труфун га је повео у вечне винограде, воћњаке, и њиве, где лете и зује пчеле.
Рано је упознао сложеност и тежину живота али оно што је увек знао то је РАД.Много и тешко је радио на земљи, али када је понестајало снаге и разболео се кренуо је озбиљније да се занима за пчеларство иако је прва искуства стекао поред деде Лазара још на салашу.
Први учитељи о пчеларству су му били : Глекнер, чика Јожика Стриковић, Грча, Мила, Најтхефер Пера, и многи други пчелари тог времена. Половином 60 -их година купујемо велику приколицу са пчелама коју је Нова Калић трактором вукао на пашу од Дунава (врба) Славоније (уљана репица) Дорослова (багрем)Срем (липа) и Сивац (сунцокрет и бели босиљак који су домаћи пчелари звали старачац)
Поред лепих тренутака са пчелама било је и веома тужних ;када смо због болести “Америчке куге” све кошнице и пчеле палили и плакали. Тада је др. Нада Плавша проводила доста времена на пчелињаку са нама где смо се заједно борили за здравље пчела.

Душан и поред свих недаћа никада није губио веру и наду. Са урођеним оптимизмом увек је гледао напред и навелико планирао. Ако би година оманула говорио би “шта можеш, биће боље” Користио је литературу од “Пољопривредни календар”, “Добро јутро”, “Пчелар” и био редовни посетилац научних, предавања и примењивао мере здравствене заштите пчела по саветина проф. Јовановића и др Наде Плавше, али је обожавао да још мало и сам “експериментише”

Верни и стрпљиви пратилац у раду била је његова супруга Миланка. Носилац је више диплома и признања за унапређење пчеларства.

Како је волео пчеле тако је волео и пчеларе, поготово младе почетнике пчеларе помагао им и ширио љубав према пчелама.Сви смо волели мед, обилато га трошили, а како је много радио тако је много и поклањао мед. Његов мед је стизао у многе крајеве тадашње Југославије.

Оче верујем да и сада негде седиш наслоњен на дрво, смешкаш се и слушаш, гледаш, пчеле како лете носе Божански нектар у кошнице.Сећање на тебе; доајена пчеларства је увек благодат за душу, а посебна се буди са сваким новим цветом, зујањем пчела, мирисом и слашћу меда.

О свом оцу пчелару сивачком Душану Пејину ћерка Јелена Пејин Томић